Živela jednom jedna budala. I kao sve budale, on pojma nije imao da je budala! I zato je živeo srećno, život mu nije bio loš. Nije ga ništa mučilo, nije ga ništa brinulo, samo je živeo…

Na drugoj strani grada, živeo je jedan pametan čovek. I kao svim pametnim ljudima, ceo njegov život je prolazio u traženju odgovora, u traženju smisla, u sklapanju mozaika… I zato je živeo u strahu, u brizi…

…A onda su se oni jednom sreli!
“Život je prelep!!!” – viknu budala.
“Ne bih rekao.” – odgovori mu pametni.
“Zašto?” – upita budala.

I tu pametni poče nadugo i naširoko da mu objašnjava prirodne zakone, zakone dijalektike, filozofiju… Ukratko, sve ono što budala svojim umom ne bi mogao da razume!
Budala ga je ipak pažljivo slušao sve dok ovaj nije završio a onda je slegao ramenima i rekao: “Koja si ti budala čoveče!”

(Visited 528 times, 2 visits today)