Meri je bila udata za muškarca koji je pomalo bio muški šovinista. On je smatrao da žena nije žena ako sama ne obavlja kućne poslove. Nije joj pomagao nikad. Oboje su bili zaposleni, s tim što je ona pored svog posla, obavljala i kućne poslove…ali voleo ju je… možda i više nego sebe!

I jednom, kada se uveče, umorna vratila sa posla, ono što je zatekla u kući ju je šokiralo!
Stvari oprane, suše se na konopcu! Kuća sredjena cakum pakum! Deca okupana, domaći zadaci rešeni! Na stolu večera i sveže cveće u vazni!
Kopkalo ju je otkud sada odjednom tolika promena pa je rešila da sazna…
I saznala je…

Izgleda da je Čarli (njen muž) negde, u nekom časopisu pročitao da je žena mnogo uzbuđenija i spremnija i ima više volje za one stvari koje rade dvoje koji su u braku (a pod pokrivačem na bračnom krevetu) onda kada se fizički ne umara i da njen muž treba sa njom da podeli kućne poslove!

Meri nije mogla da dočeka sutrašnji dan da o tome ispriča svojim koleginicama!

– Ma nije moguće!!! – iznenađeno su sutradan reagovale njene koleginice sa posla.
– Da! nastavila je Meri – Decu je okupao, sredio, završio domaći sa njima. Sav veš je uredno složio, sredio kuću! Uživala sam u večeri koju je ON spremio!
– Divno – podvriskivale su koleginice – A posle? Seks je sigurno bio fantastičan?!
– Ma kakvi… Čim smo ušli u spavaću sobu, skljokao se umoran u krevet i zaspao!

(Visited 363 times, 1 visits today)