Udario sam nekoj djevojci šamarčinu iz sve snage u samom centru grada na šetalištu. Uglavnom cura je rekla je nešto što nikako nije smjela reći, i znam da sam imao potpuno opravdan razlog da uradim što sam uradio(da se razumijemo, strogo sam protiv nasilja nad ženama). Znači cura je bukvalno poljubila asfalt na očigled mnogo prolaznika. Ležala je dole i počela vikati “ljudi ljudi zovite policiju udario me”, još je meni govorila da ne bježim. Bilo je tu stvarno dosta ljudi i gledalo šta se dešava,

bukvalno kad su mene pogledali u oči samo su se okrenuli i nastavili šetati dalje. Nikom nije palo na pamet da stane i da pita šta se dešava. Da mi je neko od prolaznika tad nešto pogrešno rekao na moj račun, realno odvalio bi ga od batina. Dok se to sve dešavalo ja sam bio potpuno opušten. Stvarno sam čeko policiju dosta vremena, i kako ih nije bilo nije mi se više dalo čekati i otišo sam dalje. Ne iz straha, nego mi se više nije dalo čekati. 

Izvor: ispovesti.com

(Visited 3,868 times, 1 visits today)