Bila jednom dva brata koja su živela na susednim farmama i koja su se posvađala. U poslednjih 40 godina bila je to prva ozbiljna svađa. U tih 40 godina braća su živela jedan pored drugog, voleli se i pomagali jedan drugom.

No, odjednom se ta idila pokvarila.

Sve je počelo od malog nesporazuma koji je vodio do velike svađe i grubih reči nakon kojih su usledili meseci ćutnje.

Jednog jutra, neko je pokucao na vrata starijeg brata. Otvorio ih je i vidio čoveka sa stolarskim alatom.

“Tražim posao.” rekao je. “Možda bi se ovde na tvojoj farmi mogao naći neki poslić za mene?”
“Da”, rekao je stariji brat.
Znam šta bi mogao napraviti za mene. Vidiš onu kuću s druge strane potoka? Tu živi moj komšija, zapravo, mlađi brat. Prošlog meseca je između nas bila livada, ali je on nešto kopao od reke do tog mesta i sad je između nas potok. To je napravio kako bi mi napakostio, ali vratiću mu ja. Vidiš ona drva pored štale? Hoću da mi napraviš ogradu od dva metra da više ne vidim ni njega ni njegovu kuću.”
Stolar reče: “Sve mi je jasno. Daj mi eksere i bušilicu i videćeš kako ću to sjajno napraviti.”

Stariji brat je otišao do grada, stolaru je dao potrebni materijal i otišao. Stolar je celog dana vredno radio. Kada se predveče stariji brat vratio, stolar je završio posao.
Stariji brat je bio zapanjen! Ograde uopšte nije bilo. Stolar je napravio most koji je spajao dve obale potoka.

Bio je to prekrasan most, a s njegove druge strane mu se približavao njegov mlađi brat širom raširenih ruku:

“Stvarno si sjajan čovek kada si napravio most posle svega što sam ti rekao”, rekao je mlađi brat.

Braća su stajala svaki na svojoj strani mosta, pa su polako krenuli jedan drugom u susret, susrevši se na sredini. Videli su da stolar podiže svoju kutiju sa alatom i kreće:

“Hej, pričekaj! Ostani par dana kod nas, ima još puno stvari koje bi mogao napraviti”, reče stariji brat.
“Vrlo rado”, reče stolar, “ali moram napraviti još puno mostova…”

(Visited 1,051 times, 44 visits today)