Vraćam se ja jutros kući, kad gle čuda, zaustavlja me saobraćajna policija. Napravili “zasedu”. Stajem ja, smeškam se i skidam pojas. Prilazi mlad pandur i pita:

“Dobar dan gospodine, šta je smešno?”
“To što zaustavljate “Juga”, to više niko ne radi, osim ako niste jutros ustali na levu nogu.”
“Hmmmm…a šta ako ste neki kriminalac koji namerno vozi krš od auta, da ne bi probudio sumnju?”
“A, pa jeste, ja sam poznati diler iz ovog kraja, evo baš vozim u gepeku 200 kila marihuane, čista avganistanka. Jel’ moguće da ne znate za mene?”

“Ne znamo, ali evo sad znamo.”
“I baš sam jutros razmišljao, šta ako me presretne interventna brigada i opkole deset specijalaca sa heklerima…da vadim naoružanje ili ne?”
“Pa ne bi vam se isplatilo, znate.”
“Znam, znam, zato sam “Zolju” i ostavio kući.”

Smeška se pandur, vraća mi dokumenta i kaže:

“Dobro “g.Eskobar”, doviđenja i užvajte u nedelji…”
“Hvala, hvala…”

Dođem kući, smotam jednu i razmišljam nešto: Stvarno sam ispao peder, lagao sam onog finog klinca da imam 200 kila trave u kolima, a imao sam samo kilo. A lepo su mi govorili:
“Istinu na sunce, ma kakva bila!”

Preuzeto sa fejsbuksa Oblak u Bermudama(Goran Stevanovic)

Loading...
(Visited 4,487 times, 1 visits today)