Savetuje majka ćerku:

“Ćero, neka on radi i juri pare, neka misli da si luda za njim, što u zdravoj meri i možeš da budeš, a ti rađaj decu i podiži ih s puno ljubavi i videćeš kako ti se dobro stostruko vraća, sa svih strana(ljubav, zdravlje, sreća, novac..)”

“E kevo, ništa ti ne znaš i gde se to tako radi?? Ja hoću jedinca, razumeš? Punišu, lepog, pametnog, obrazovanog, da ne mora mnogo da radi, da može da mi posveti vreme, da ima za mene puno razumevanja. Da sedimo i ćaskamo gde ćemo kupiti novi stan, koji novi auto bi nam “legao”, nisam luda da supportujem boraniju golu k’o pištolj koja mi ne garantuje ništa, takvo je vreme.
Ti sa svojim praistorijskim tripovima to nikako ne kapiraš, hoću sada i hoću sve. Imam pravo na to, jedan život živim!!”

“Dobro… Ne znam ja mnogo, samo sam umela da iz 25 kvadrata skućim sve ovo što imamo danas, da vas sve troje završite fakultete, da se s mužem izljubim, od srca i posle 35 godina braka, kada se vrati s posla…da zaspim srećna i spokojna. Jedino se plašim da neću moći da se pomirim sa tim, da si ti, moja ruža i uzdanica, postala mala šuša – sponzoruša, bez kičme i cilja u životu.”

Preuzeto sa fejsbuksa (Duško Sekešan)

(Visited 2,917 times, 1 visits today)