Čvrsto rešen da se ženim, bila je potpuno razumljiva želja mojih roditelja da upoznaju roditelje buduće snajke. Kontaktirali su ih telefonom.

Budući prijatelji su se, kao što je i red, najavili dva dana ranije. Dovoljno da se obave pripreme. Važno je bilo ostaviti utisak na tri polja:

1. estetski utisak
2. intelektualni utisak
3. finansijski utisak

Radovi su počeli u nedelju uveče. Iz dnevne sobe izbačen je televizor marke “kamakraun”, ekran 37 cm, i od komšija pozajmljen “sony”, ekran 72 cm. Moja mama je od ujne pozajmila bisernu ogrlicu (doneo ujak iz Nigerije, gde je gradio mostove) i tri prstena od belog zlata (doneo ujak iz Zimbabvea, gde je gradio brane). Obukla je svečani kombinezon koji je kupila u Istočnoj Nemačkoj 1987. Potpuno demode, ali veselih boja. Da ne pomisle prijatelji da je depresivna osoba. Sklonjene sve stvari koje su propale, tepisi i izbledeli abažuri noćnih lampi. Korpa za voće (nakon nekoliko godina) bila je oslobođena veštačkih banana i jabuka, i napunjena pravim jabukama i bananama, a kupljen je i limun – to ekskluzivno voće sa južne hemisfere. Moja mama me je naučila da voće ne treba jesti mnogo često, jer izaziva hiper-vitaminozu i bubuljice. Frižider napunjen do vrha. Na zid dnevne sobe okačena fotografija cele porodice, svi nasmejani i srećni. Kupljeni su i osveživači za wc.

Uparadio se i moj otac. Od prijatelja je pozajmio kopiju “seiko” sata, promenio potkošulju nakon pet, a okupao se nakon deset dana. Oprao je zube. Mama se naljutila na njega, jer prljavštinu koju je za sobom ostavio u kadi nije mogla oprati običnim vimom, pa je morala pozajmiti specijalni – američki – kojim se peru prekookeanski brodovi. Nakon pranja zuba, otekle su mu usne, jer je koža reagovala na prisustvo strane supstance kao što su fluor i soda bikarbona. Obukao je crno odelo koje je nosio na mom krštenju, plus braon čarape, plus crne mokasine, plus braon kravata. Na šaku stavio (odmah do burme) pozlaćeni prsten-pečat sa četiri S. Nije hteo da stavi dezodorans, jer samo pederi mirišu. Sa polica sklonjeno kinesko veštačko cveće u kineskim plastičnim vazama u špajz, a od komšija doneto nekoliko kompleta knjiga: Tolstoj, Solohov, Dostojevski, Andrić, Selimović, Dučić, Desanka Maksimović, Momo Kapor. A da se vidi da smo zdrava porodica, svoje mesto našli su Rika Zarai, Barbara De Andjelis, Artur Džanov. Na stočiću pored kreveta, nehajno bačene misli Šopenhauera, Ničea i Prusta. Sve oko 500 listova. Iz dnevne sobe sklonjena tatina diploma sa “slaninijade 1998.”, osvojena za najbrže pojedenu kobasicu obima 12 cm i dužine 38 cm, tešku 200 grama. Pojeo ju je za 7 sekundi. Pored kasetofona poslagane komšiničine kasete: Pavaroti, Debisi (u izvođenju mladog Norvežanina Olafa Gunarsona), Klajderman, Stefan Milenković. Njihove kasete sklonjene u špajz: Seka Aleksić, Beki Bekić, Novica Urošević – ujka Nole, Mitar Mirić. A za kraj prijatne večeri pripremljen album sa fotografijama naše kuće, na našem placu, blizu naše njive. Fotografije su pravljene iz takvog ugla da kuća izgleda kao da ima 120, a ne 40 kvadrata, a dvorište i njiva iza njega izgledaju kao dva fudbalska terena, a veličine su odbojkaškog. Naš kućni pas-mešanac, Milutin, poslat je na selo, a od komšija pozajmljena persijska mačka i egzotični kanarinac ogromnog kljuna i neprirodno buljavih očiju.

I zaista bi mi obezbedili svadbu, da prijatelji nisu otkazali posetu, prasila im se ljubimica, inače šampion sela u kilaži.

Nije važno, neki drugi put.

(Visited 2,201 times, 1 visits today)