Mrzim rodjenu sestru. Osudite slobodno, ali tako je. Roditelji su je uvek vise voleli i pazili nego mene i sve je moralo biti po njenom. Uvek su govorili da je lepša i pametnija od mene pa sam ja ceo zivot morala da se zrtvujem i da njoj ugadjam. Za mene nikad nije bilo ni vremena, ni para, ni prostora, nicega, nisam svoj zivot mogla

da imam da bi ona zivela kao princeza. Onda kad smo malo porasle, ona je pocela da se drogira, da se k*rva i da sramoti celu porodicu okolo, dok sam ja studirala, ali i to je bilo uzalud, jer se njeno ponasanje tolerisalo, i naravno opet sam ja morala da idem okolo i

da sredjujem sve za njom. Sve cesce razmisljam koliko bi mi zivot bio lepsi i drugaciji da se ona nikad nije rodila. Nisam taj tip osobe, nisam nikad nikog povredila, ali da mogu stvarno bih je ugusila jastukom na spavanju.

Loading...
(Visited 1,111 times, 2 visits today)