Uspela sam da zatrudnim ali ne sa suprugom. U braku sam desetak godina. Muž i ja nemamo decu iako smo dugo pokušavali bezuspešno. Brak nam je odavno upao u krizu, kolotačinu, nezadovoljstvo i krivljenje jedno drugog. Imamo dobre poslove, stan, ali nas je nemogućnost dobijanja potomstva potpuno poremetilo. Spletom okolnosti sam ušla u vezu sa mlađim muškarcem, čisto kao razbibriga. On mi je jedina svetla tačka u životu. Pre nedelju dana sam saznala da sam trudna. Znam da je ljubavnikovo. I sada ne znam šta da radim. Njega dete ne zanima,

govori mi da slažem muža da je njegovo i da mu je dužnost da ga odgaja jer za sve ove godine nije uspeo da mi napravi dete, niti da bude mušakarac u pravom smislu te reči, čim sam imala potrebu da ga varam. Donekle se i slažem, ali kako to da uradim. Ne mogu. Mislim da je najbolje da se razvedem i sama da odgajam dete, jer ga stvarno želim. Ali opet, ne bih da budem samohrana. Eto, morala sam makar ovde da je izjadam.

Loading...
(Visited 3,117 times, 5 visits today)