Imam 24 godine, bila sam sa vise od 50 muškaraca (vodila ljubav). Sa nekima sam bila u vezi, sa nekima ne. Videla sam i probala sve muške primerke alata, od mikro do onog velikog kapitalca šaha. To je rezultiralo time što sada svakog kojeg upoznam gledam kroz to i sećam se sa kim mi je bio bolji odnos, ako sa ovim nije zadovoljavajući. Posle tolikog davanja sebe

bez emocija iz želje, radoznalosti, negde u zraku mogućnosti da iz toga proizađe nešto sto će da vredi i trajati, postala sam hladna, bezosećajna, kao da su mi emocije ugusene a duša obolela, kao da sam izgubila sebe. A nisam ništa ovako zamišljala, ne znam kad sam skrenula s pravog puta i kako da uspem da se zaljubim i da to održim a

da ne spavam sa njim nakon trećeg izlaska, nekad mi se čini da nemam samokontrole, vodi me kroz život misao “u trenutku živim sebe ni za šta ne krivim” i to me zaje*e svaki put. Kako da sebe promenim? Ovako više ne ide vidim i sama, tužna sam, razočarana višestruko… Osećam se kao da mi sve dobro izmiče.  

Loading...
(Visited 836 times, 1 visits today)
NE PROPUSTITE:  Ova devojka pronašla kod tržnog centra novčanik pun para sa dokumentima evo šta je uradila sa parama