Decembar 2016. god, napokon ta diploma. Koliko sam srecna bila, toliko je tog dana sve krenulo nizbrdo. Tog dana sam saznala da je moj brat uzimao pare na kamatu. Upropastio mi je taj dan i svaki sledeci bitan dan naredne dve godine. Dve godine on je psihicki ubijao sve nas kada se priblizava datum. Prstom nije mrdnuo da se zaposli, jer kako kaze sve ga je to psihicki ubijao i ne moze on da radi dok misli o tome. Mnogo ljudi koji su pokusali da mu pomognu je zajebao. Nakon god dana u firmi, dobila sam posao za stalno i digla kredit da se to resi. Veliki iznos. A nikada nisam zelela da dizem kredit. Prva rata je dosla i znate sta, vec tada me je zajebao. Ja sam od svojih ustekanih para morala da platim tu ratu. Resila sam da mu oprostim kako bi meni bilo lakse ali mu nikada necu zaboraviti. Sva putovanja na koja sam mogla da odem ali nisam jer sam njemu davala za datume. Vise ga ne mrzim, sada ga samo zalim. Tu idalje nesrecnu i ogorcenu osobu.

Loading...
Facebook komentari