Bila sam mlada i naivna, imam dobar posao, svoj auto, nasleđene njive od dede koje rentam, i mislila sam da ulazim u “zajednicu” zvanu brak. Kupili smo stan, na kredit na pola i već u prvoj godini braka to na pola pod uticajem njegove majke je

eskaliralo. Gospođa se bojala da joj ne iskorišćavam sina. Iako mi je bilo teško da postanem “cicija” i striktno se držim tog pola pola da on ukapira da to nije normalno. Na drugoj godišnjici braka došao je do zaključka da ja obnavljam moju garderobu i obuću a njemu ne kupim ništa i da su mu sve čarape, gaće i majice iscepane i da nema ni lepih

novih majica. Nije ukapirao šta je problem, NJEGOV novac je davao bratu i majci, nije imao čak ni crni fond, crkao mu je auto jer nije uradio servis….ispala je svađa i da sam ja ovakva, onakva, iz interesa i proračunata i razvodimo se. Bačene 2 godine, ali nemamo decu i čitav život je predamnom. Jesam naivna kad volim, ali budala nisam.