Dala sam kucu siromašnoj porodici i doživela sam nešto grozno… Pomogla sam siromašnoj porodici, našla sam ženi posao i dala sam im na besplatno korišćenje moju seosku kuću sa voćnjakom i baštom koju sam nasledila od maminih roditelja. Ljudi ja

onu zahvalnost u životu nisam doživela, ta žena se čak moli u Crkvi za mene i samovoljno održava grobno mesto mog dede i bake, kosi travu na grobu i pali sveće. Posle dedine smrti plaćala sam rođake da održavaju i kose travu u dvorištu a oni su godinama uništavali uz laži da neće da mi šalju slike da se ne rastužim. Izlomili su deo voća da bi dvorište koristili kao deponiju za auto otpad. prisvojili kao da je njihovo. Živim

u inostranstvu, ne mislim čak ni u penziju da se vraćam. Ali mi je puno srce kad vidim tu kuću punu dece, sređeno dvorište i obnovljen voćnjak. Ne slute da smo rešili da im prepišemo kuću. Novac od prodaje mi ne bi ništa veliko značio a emotivno ne bi mogla tek tako da je prodam bilo kome. Hvala Bogu imamo još 2 nekretnine u Srbiji i otplaćenu kuću u inostranstvu.