Imao sam istinsku ljubav, onda se istinski nabola…

Imao sam istinsku ljubav, onda se istinski nabola… Imao sam ženu koju sam voleo više od svega, dete na putu, tek kupili kuću, sve je bilo savršeno i prvi put u životu sam bio istinski srećan. Jedan dan je, kao i uvek, otišla kolima na posao i umesto poruke koju mi

je uvek slala kad stigne, došla mi je policija na vrata i rekli da mi je žena poginula. Pijani vozač ju je ubio na mestu. Nju i naše dete u njenom stomaku. To je bilo pre 8 godina i moj život je tada stao. Od tada sam samo robot koji ide na posao, dođe u praznu kuću, jede, prespava i tako u krug. Život mi više nema smisla, ni u čemu ne pronalazim sreću,

psiholozi ne pomažu, a dođe mi da lupim šamarčinu svakome ko mi kaže da je vreme da nastavim život i da nađem novu ženu. Ne znaju kako se osećam i koliko mi je teško. Ne postaje lakše s vremenom, ni sa jednom ne mogu niti želim ponovo da se zamislim. Čak i da “nastavim život”, to nije to bez nje i onoga što smo imali, moj život je stao tog jutra u avgustu 2012.