Klinci bili, nekih 16-17, žurka kod ortaka, ja se napijem kao vo. Ljute devedesete, Baltic vodka najbolje što može da se kupi, božemeoprosti. U neko zlo doba se sobalim u hodniku i zaspim na podu. Oko 5 ujutru, moj pametni ortak umesto da me pusti da spavam, pozove moju kevu.

Žena došla unezverena, odvuku me nekako do kupatila, ispolivaju vodom po glavi, ja malo došao sebi i odemo kući. Kad sam se probudio klasično predavanje bazirano na “pijano govedo”, “bićeš alkoholičar”, “sram te bilo” i sl. U jednom momentu mi kaže:

“Toliko si se napio, Bora ti poliva glavu hladnom vodom, ti se dereš vruće, vruće!” Au, jbt. Ja ga kasnije zovem, pitam da li je to tačno, kaže da jeste, plakali od smeha… Od tada, ceo svoj život majka me podj*bavala za to, topla voda kad se pomene pogotovo.

Prođe od tada bukvalno 20 godina, sedim sa ortacima, zajebavamo se, vrtimo priče i ja se prisetim te. Prođe malo, razišli se polako, ostanemo Bora i ja. Kaže on: “Brt, sve hoću da ti kažem, to kad sam te polivao, i ja sam bio malo pijan, stvarno sam te zalio VRELOM VODOM!”