Posle Bašte I Toaleta sa taštom, Konačno U… Moja žena je nagovorila svoju majku da ode u banju. Imala je pravo preko zavoda da koristi a nije nikada. Ona joj je skupila sve papire, predala i tašta dobi 7 dana u Niškoj banji da malo odmori.
Ja naravno to videh kao šansu da buemo malo sami, da nema nikakve porodice i familije oko nas. Kako je tašta potvrdila datum odlaska, tako sam ja spremao teeren za odlazak u Niš.

Čak sam jednom otišao kao na neki sastanak da žena skonta da ću morati opet dole.
Ništa nisam pričao tašti. Naše dopisivanje se nastavilo kao i pozivi. Ali sam hteo da je iznenadim.
Još lepše je bilo to što je bila sama u sobi. Nije imala cimerku, pa sam se baš obradovao.
Javila se tašta ćerki da je stigla i smestila se, da joj je mnogo lepo. Ima kaže društvo, matorci njenih godina, puna banja.

Ja sačekam par dana i najavim ženi odlazak u Niš. Naravno ona nije ni slutila.
Još ja kvaran pitam je, da li trebada obidjem taštu, da joj nešto odnesem.
„Ne moraš. Kako hoćeš, ako te ne mrzi svrati, sigurno bi volela da te vidi.“ Mislim se ja, nemaš pojma koliko i kako bi volela.
„Nemoj ništa da joj javljaš, ako budem imao vremena, obićiću je.“ Rekoh kao smoreno.
Poranim tog jutra i pravac banja. Naravno za ženu sam odmah otišao na sastanak i javiću se kada budem mogao.

Parkiram se ispred objekta i malo prošetam. Skoknem do prodavnice i pokupujem neke sitnice koje znam da tašta voli i provrtim se malo okolo. U jednom momentu, eto nje ide stazom gde su svi šetali. Ide sa nekom ženom i pričaju, smeju se nešto.
Onda podiže pogled i vide me. Osmeh od uva do uva, da ne veruješ.
Nešto reče toj novoj drugarici i sama krenu ka meni.
„Vidi njega? Otkud ti ovde majke ti?“ Upita me i dalje sa osmehom.
„Sećaš se naše priče. Svaka prilika treba da se iskoristi. Pa ja, eto malo da te iznenadim. Ne smeta ti što sam došao?“ Pitao sam je.
„Gde smeta, baš si me obradovao.“ Pridje i zagrli me sa puno radosti.

Bilo je oko 12 kada sam stigao. Nije bilo ni za doručak ni za ručak.
„Hoćeš da te odvedem negde na ručak? Ili ti je rano?“ Pitao sam je kada smo se odvojili.
„Rano mi je, skoro sam doručkovala.“ Gledala me, a oči joj cakle. Oduševio sam se što je tako reagovala.
I dalje me je u čudu gledala kao da ne veruje da sam stvarno došao.
„Pa gde ćemo onda? Hoćeš da prošetamo malo?“ Pitao sam ja moju lepu taštu.
„Sad sam iz šetnje….“ kao da joj je bilo neprijatno da me ona pozove u sobu. Ali me iskoristila do daske, svaki minut i sekundu nije stedila…