Zet me je … dok mi je ćerka spaval… Pre nepuna dva meseca sretnem jednu staru prijateljicu u gradu, pa odemo u kafić na kafu. Dugo je znam i vidim da je nešto muči. Uzesmo po espreso, zapalismo cigaretu, ona gleda u mene pa reče:
– Moram nešto da ti ispričam. – Ovo je njena priča:

„Kada sam se nakon dočeka Nove godine na Trgu vratila kući, nisam mogla ni zamisliti šta će se sve desiti u narednih nekoliko sati. Sa monom su bili moja ćerka i moj zet.

Nije da nije bilo hladno, a i verovatno zbog velike gužve, odlučismo da krenemo nešto ranije. Kada smo ušli, sipala sam nam svima piće i uključila TV. Pili smo, šalili se, smejali i ne obraćajući mnogo pažnju na program.  Verovatno smo popili malo više nego što treba te su ’pali’ i neki malo slobodniji komentari – ali nikome nije smetalo, doček je.

Oko dva i trideset mi se prispavalo, više pod uticajem velike količine alkohola nego vremena, te sam razvukla kauč i legla dok su oni ostali na drugom da gledaju TV. San me još pošteno nije ni uhvatio kada sam začula komešanje i kikotanje. Nešto su prošaputali i ustali da priguše svetlo. Bilo mi je jasno šta se dešava, i nastavila sam da se pravim kao da spavam. Čini mi se da je mu je puš..a. Nisam mogla da odolim radoznalosti, te sam se promeškoljila i okrenula na drugu stranu. Za trenutak su moj aćerka i zet zastali, ali kada su videli da spavam, nastavili su kao da se ništa nije desilo, kao da nisam tu.