Otkad je dever počeo češće da dolazi kod nas, primetila sam da mi njegovo prisustvo sve više prija

Otkad je dever počeo češće da dolazi kod nas, primetila sam da mi njegovo prisustvo sve više prija. U početku sam se samo šalila s njim, dobacivala mu i trudila se da ga nasmejem, ali sam vremenom počela namerno da tražim njegovu pažnju. Kad god bi došao, obukla bih nešto u čemu znam da dobro izgledam, prolazila bih pored njega i započinjala razgovore bez ikakvog razloga. Jednog dana, dok smo sedeli sami u dnevnoj sobi, pogledao

me je i rekao: „Je l’ ti mene to namerno provociraš?“ Nasmejala sam se i odgovorila: „A šta ako ti kažem da da?“ Odjednom je nastala tišina, a ja sam shvatila da je prvi put naglas izgovorio ono što se već neko vreme osećalo između nas. Od tada više ništa nije bilo isto, a najviše me je plašilo pitanje da li sam se samo igrala ili sam zaista želela da odem korak dalje.