Uzivala sam u paznji zato sam ih menjala kao carape…

Uzivala sam u paznji zato sam ih menjala kao carape… Dugo sam se pretvarala da me tuđi pogledi ne dotiču. A istina je da sam u njima uživala. U pažnji, u iščekivanju, u onom trenutku kad bi se nečiji glas utišao dok sam prilazila. Govorili su da sam žena lakog morala, kao da su time mogli da objasne sve što nisu razumeli. Nisam se pravdala. Znala sam šta želim i

nisam čekala da mi neko odobri da to poželim.
Te večeri, dok su se svetla grada lomila na prozoru, skinula sam kaput i ostavila tuđe mišljenje napolju. Ostala sam samo ja — sigurna u svoj osmeh, u svoje telo i u odluke koje su pripadale meni. Nisam tražila obećanja. Samo iskren pogled i trenutak u kojem niko ne glumi da je ravnodušan.“