Nikada nisam mislila da ću se naći u situaciji da mi tetka postane osoba kojoj ću poveriti nešto što nisam smeo nikome drugom da kažem. Jednog vikenda došla je kod nas u goste, a pošto smo ostali sami u dnevnoj sobi, počela je da me ispituje o ljubavnom životu. Kroz šalu sam joj priznao da mi već dugo nedostaje nežnost i da se osećam usamljeno. Umesto da se nasmeje, sela je pored mene i rekla da ponekad najviše patimo zbog stvari koje
nikome ne govorimo. Razgovarali smo satima, a ja sam joj ispričao sve što sam godinama držao u sebi. Kada me je zagrlila, nisam mogao da zadržim suze. Osetio sam ogromno olakšanje, kao da je sa mene skinula sav teret koji sam nosio. Pred odlazak mi je rekla: „Nemoj više sve da čuvaš u sebi. Zaslužuješ da budeš srećan.“ Te reči pamtim i danas, jer me je te večeri tetka ispraznila od svih briga i tajni koje su me mučile. Ali ono što mi je sledećeg jutra priznala o svojoj prošlosti potpuno me je šokiralo…