Nikada nisam mislila da ću uraditi nešto ovako, ali moj šef me je mesecima izluđivao svojim pogledima i osmehom. Imao je oko 40 godina, uvek je bio elegantan i ozbiljan pred drugima, ali kada bismo ostali sami u kancelariji, potpuno bi se promenio. Jednog petka ostali smo duže na poslu, a kada su svi otišli, prišao mi je da mi pokaže nešto na računaru. Osetila sam njegov parfem i shvatila da više ne mogu da se pravim da mi je svejedno. Okrenula sam se prema njemu, uhvatila ga za kravatu i kroz osmeh rekla: „Šefe, imam
jedno pitanje koje nema veze sa poslom.“ Pogledao me je iznenađeno, a ja sam ga poljubila pre nego što sam uspela da se predomislim. Na trenutak je zaćutao, a onda me je privukao sebi. Te večeri smo prvi put priznali jedno drugom ono što smo nedeljama krili. Mislila sam da će sutradan sve biti neprijatno, ali kada sam u ponedeljak ušla u kancelariju, na stolu me je čekala poruka: „Dođi kod mene posle posla. Moramo da razgovaramo o nama.“ Od tada ne mogu da prestanem da razmišljam o tome šta će se dogoditi ako kolege saznaju našu tajnu. A najviše me plaši jedno pitanje: da li sam osvojila muškarca koji mi se sviđa ili sam napravila najveću grešku u životu?