Na zadnjem sedistu u perionici…
Na zadnjem sedistu u perionici… Otišla sam do lokalne auto-perionice da pospremim naš porodični auto, jer je moj muž Bojan uvek bio „prezauzet“ za takve sitnice. Tamo me je dočekao Viktor – momak koji je radio na pranju vozila, u mokroj majici, sa sapunicom do lakata i pogledom koji je odmah prešao granicu profesionalnog. Preuzela sam ključeve i ostala u čekaonici, ali me je sparno letnje popodne povuklo napolje, ka boksu za pranje. Viktor je usmerio jak mlaz vode ka šoferšajbni, a kada me je primetio kako stojim sa strane, osmehnuo se i povikao kroz šum vode: „Gospodine nema, pa moram ja detaljno da vam sredim mašinu?“ Prišla sam bliže pod izgovorom da mu pokažem jednu ogrebotinu na zadnjim
sedištima. Ušli smo oboje u automobil sa zatvorenim vratima dok je spolja prskala voda od automatske četke. Prostor se u sekundi ispunio toplom parom, mirisom šampona za auto i nesnosnom privlačnošću. Viktor je skinuo rukavice, pogledao me bez oklevanja i tiho rekao: „Ovde treba dubinsko pranje…“ Sve se odigralo na zadnjem sedištu, zatamnjeni prozori su se potpuno zamaglili od pare, a strast nas je preuzela bez imalo stida. Njegov dodir bio je sirov i nezaustavljiv, daleko od mirne i monotone rutine u kojoj sam živela. Viktor nije samo pospremio auto – potpuno je očistio svu moju dosadu. Kada je završio, Bojan me je dočekao kod kuće, prešao rukom preko haube i oduševljeno rekao: „Svaka im čast, auto sija kao nov, vodimo ga i sledeći put tamo!“ Osmehnula sam se, pomislila na zamagljena stakla i tiho odgovorila: „Obavezno, zaslužili su svaku napojnicu.“
