Na vratima stoji moja tašta, nosila je usku, kratku haljinu od

Na vratima stoji moja tašta, nosila je usku, kratku haljinu od… Na vratima stoji moja tašta. Već s vrata bilo je jasno da ovo neće biti uobičajena porodična poseta. Obukla se, blago rečeno, potpuno neprimereno za godine i priliku. Nosila je usku, kratku haljinu od nekog tankog materijala koja je isticala baš sve obline, sa krojem koji je malo toga ostavljao mašti.

Atmosfera u sobi trenutno se promenila i postala prilično neprijatna i usijana. Ušla je uz osmeh, kao da je sve najnormalnije na svetu, i smestila se na fotelju prekoputa mene. A onda je napravila potez koji je dodatno podigao tenziju — polako je prekrstila noge. Kratka haljina se u tom trenutku podigla još više, pa je celokupna situacija postala izuzetno neprijatna. Pokušavao sam da gledam u telefon, u televizor, bilo gde osim u njenom pravcu, dok je ona opušteno vodila razgovor o

svakodnevnim stvarima, potpuno svesna kakav utisak ostavlja. Ostatak popodneva protekao je u hodu po tankoj žici. Svaki njen pokret i promena položaja unosite su novu dozu neugodnosti, a ja sam jedva čekao da se ta poseta završi i da se situacija u kući konačno vrati u normalu.