Gledala sam kako mu se mišići zatežu pod tankom majicom

gledala sam kako mu se mišići zatežu pod tankom majicom… Sve se odigralo krajem jeseni, u vreme kada se na selu sprema zimnica i svako domaćinstvo ima pune ruke posla. Moj suprug je sa rođacima otišao u šumu da izvuče preostala drva, a meni je u dvorištu ostao ogroman posao oko pretakanja kupusa i pripreme bureta u podrumu. Kako nisam mogla sama da pomeram teške posude, zamolila sam komšijinog sina — kršnog momka koji se nedavno vratio sa rada na građevini — da mi pomogne na sat vremena. Sišli smo u naš stari, kameni podrum pod kućom. Unutra je bilo prohladno, mirisalo je na drvo i staro vino, a jedini izvor svetlosti bila je jedna slaba sijalica koja je visila sa plafona. Dok je prenosio teške drvene kace, gledala sam kako mu se mišići zatežu pod tankom majicom. U jednom trenutku, dok je pomerao poslednje bure u ugao,

spala je drvena greda koja je stajala oslonjena uz zid i zakačila kabl — sijalica se razbila i podrum je u sekundi potonuo u potpunu tminu. Uplašila sam se i napravila korak unazad, ali sam se u mraku saplela o prag. Pre nego što sam dodirnula pod, njegove snažne ruke su me uhvatile u letu. Umesto da me samo podigne, privukao me je čvrsto uz sebe. Osetila sam njegov ubrzan dah na vratu i toplinu koja je potpuno odudarala od hladnog kamenog zida iza mojih leđa. Bez ijedne jedine reči, podigao me je i posadio na veliku drvenu kacu. Strast koja se stvorila u tom mračnom, izolovanom prostoru bila je toliko silovita i neočekivana da sam potpuno zaboravila gde se nalazim. Kada smo deset minuta kasnije izašli na dnevnu svetlost, obrisao je prašinu sa rukava, nasmejao se i rekao da je posao u podrumu završen. I danas, kada god siđem dole po zimnicu, osećam kako mi kroz telo prolazi ista ona jeza iz mraka.