Mislila sam da pravimo samo ajvar, a onda je komšija prešao sve granice u špajzu
Mislila sam da pravimo samo ajvar, a onda je komšija prešao sve granice u špajzu… Svake jeseni ista priča – smederevac gori, ruke su mi crne od pečenih paprika, a moj muž po običaju ima “neodložne poslove” u gradu. Ostavio me samu sa pedeset kilograma paprika i tri džaka kukuruzara. Znala sam da me čeka noć bez sna ako mislim da sve završim sama. Oko sedam uveče, dok sam u dvorištu mešala ajvar u velikom kazanu, na kapiji se pojavio komšija Marko. Mlad, kršan, pre dve godine se doselio iz Nemačke i živi sam preko puta. Navodno je došao samo da pozajmi neku alatku, ali kad je video u kakvom sam poslu, samo je zavrnuo rukave. “Komšinice, pa ne možeš sve ovo sama, gde ti je domaćin?”, pitao je sa osmehom koji mi je odmah naterao krv u glavu. Ponudio se da mi pomogne oko ljuštenja i seckanja. Prihvatila sam, ni ne sluteći u kom smeru će sve otići. Atmosfera u letnjoj kuhinji bila je vrela – doslovno i preneseno. Toplota šporeta, miris pečene paprike i blizina muškarca koji miriše na jak parfem i drva za ogrev stvorili su čudnu tenziju. Marko nije gubio vreme. Prvo su to bili “slučajni” dodiri dok smo dodavali tegle jedno drugom. Onda me je uhvatio za struk kada sam se nagnula da
dohvatim šerpu sa gornje police. “Imaš previše posla, a niko ne zna da te ceni kako treba”, šapnuo mi je tik uz uvo, dok mi je ruka podrhtvala nad vrelim uljem. Nisam se sklonila. Ta pažnja mi je tako dugo nedostajala da sam se potpuno izgubila. Kada smo otišli u špajz da ostavimo prve napunjene tegle zimnice, Marko je zatvorio vrata za nama. Atmosfera je eksplodirala. Prislonio me je uz police sa zimnicom i poljubio tako silovito da su tegle oko nas zveckale. Zaboravila sam i na muža, i na paprike, i na celo selo. Trajalo je kratko, strasno i opasno – tačno na korak od toga da nas neko uhvati. Kada smo se pribrali, ugradili smo zadnje tegle i on je tiho otišao pre nego što se moj muž vratio. Sutra ujutru, moj muž je doručkovao svež ajvar i hvalio me kako nikad bolju zimnicu nisam napravila. Gledala sam ga dok jede, a u glavi mi je bila samo jedna misao – svaka tegola u tom špajzu od sinoć ima svoju tajnu, a ja više nikada neću gledati na pripremu zimnice istim očima.
