Supruga i tašta su otišle do lokalnog rasadnika po cveće, a moja svastika i ja smo ostali u dvorištu da rasklopimo i spakujemo stari, teški suncobran koji je godinama stajao na terasi.

Supruga i tašta su otišle do lokalnog rasadnika po cveće, a moja svastika i ja smo ostali u dvorištu da rasklopimo i spakujemo stari, teški suncobran koji je godinama stajao na terasi.

Suncobran je imao masivnu metalnu konstrukciju koja se zaglavila od rđe. Ja sam legao na leđa ispod njega da odvrnem zaštitni osigurač na bazi, dok je svastika stajala iznad mene i iz sve snage vukla gornju ručku ka sebi kako bi oslobodila mehanizam.

U jednom trenutku, ručka joj je iskliznula iz ruku, mehanizam je naglo popustio, a teška metalna šipka je poletela direktno dole. Zakačila me je po zglobu i odrla mi dobrih par centimetara kože na podlaktici. Od bola sam poskočio, udario glavom o sto pored i zakačio stakleni bokal sa hladnom limunadom koji se prevrnuo direktno preko mene.

Svastika je, videvši da sam sav mokar, sa rascepljenom kožom na ruci i čvorugom na glavi, prebledela kao zid. U potpunoj panici je počela da zamuckuje i vrišti: „Joj, ubila sam ga, nisam htela, samo sam jako povukla!”

U tom momentu na kapiju ulaze supruga i tašta, zatekaši prizor: ja ležim na travi natopljen limunadom

, držeći se za krvavu ruku, dok svastika kleči pored mene i grozničavo pokušava da mi obriše čelo salveta iz kuhinje.

Podigao sam se na laktove, iscedio natopljenu majicu i rekao sasvim smireno:

„Limonada je odlična, ali sledeći put kad budete rušili konstrukcije, molim vas naglasite da pripremim šlem i opremu za spasavanje.”

Svastika me je u sekundi spakovala u auto i odvezla do najbliže ambulante da mi očiste i previju ruku, a od tog vikenda ne sme ni da dotakne baštenski alat ako nisam bar tri metra udaljen.