Ispovest: Nisam mogao da odolim svojoj zgodnoj tašti
Ispovest: Nisam mogao da odolim svojoj zgodnoj tašti. Nikada nisam mislio da ću se naći u situaciji da ovako nešto priznam, ali život ume da nas odvede tamo gde se najmanje nadamo. Moja tašta je oduvek bila žena koja privlači pažnju. Negovana, zgodna, uvek lepo obučena i sa osmehom koji me je svaki put izbacivao iz takta. Govorio sam sebi da je gledam kao majku svoje žene i da tu nema ničega čudnog, ali vremenom sam shvatio da se u meni javlja nešto što nisam želeo da priznam. Jednog popodneva ostali smo sami u kući dok je moja žena otišla kod drugarice. Tašta je izašla iz sobe u kratkoj haljini, sela pored mene
počela da priča o svakodnevnim stvarima. Odjednom sam primetio da me gleda drugačije nego inače. Nastala je neprijatna tišina, a onda me je pitala zašto sam se toliko ućutao. Nasmejao sam se i pokušao da promenim temu, ali ona je nastavila da me zadirkuje. U tom trenutku shvatio sam da se igram vatrom. Ustao sam, otišao u kuhinju i pokušao da saberem misli. Nisam želeo da uništim svoj brak niti da povredim ženu koju volim. Ipak, od tog dana svaki susret sa taštom postao je drugačiji. Ponekad se zapitam da li sam samo umislio njene poglede ili je i ona primetila ono što sam pokušavao da sakrijem. Jedno znam sigurno — neke tajne je mnogo lakše započeti nego živeti sa njima.
