Kad sam se sagla imao je sta videti….
Kad sam se sagla imao je sta videti…. Godinama sam u lokalnoj teretani bila samo jedna od onih devojaka koje odrade svoj trening i tiho odu kući, sve dok preko puta naše zgrade nije otvoren novi fitnes studio i u njega stigao novi personalni trener, Stefan. Bio je par godina mlađi od mene, sa onim sportskim građom, širokim ramenima i drskim osmehom zbog kog su sve žene u sali odjednom počele da nose najuže helanke. Moj muž je uvek zbijao šale na račun takvih momaka, pa sam i ja pred njim prevrtala očima, ali sam potajno prihvatila Stefanovu ponudu za par individualnih treninga kako bih popravila formu pre leta. Prvih nekoliko časova sve je bilo strogo profesionalno, iako sam osećala kako mi obraz gori svaki put kada bi mi prišao s leđa da mi popravi položaj tela ili kada bi mi šakama obuhvatio struk da mi pokaže kako da pravilno radim čučnjeve. Odnos se promenio jedne kišne petke uveče kada sam ostala poslednja u sali. Termini su
se završili, svetla u većem delu studija bila su ugašena, a napolju je pljuštalo toliko da nisam mogla do auta. Stefan je pustio tihu muziku i ponudio mi protein dok čekamo da kiša stane, a onda smo seli na strunjače u uglu. Počeli smo priču o vežbanju, ali je razgovor ubrzo skrenuo na lične stvari, brak, rutinu i usamljenost. U jednom trenutku, dok sam objašnjavala kako mi nedostaje uzbuđenje u životu, nagnuo se napred i prekinuo me rečima da to nije šteta samo za mene, nego za svakog muškarca koji me ne primećuje na pravi način. Pre nego što sam uspela da bilo šta odgovorim, njegova ruka je prešla preko mog kolena i lagano kliznula naviše uz unutrašnju stranu moje noge. Osetila sam kako mi dah staje, a logika me u potpunosti napušta. Otpor koji sam spremala danima nestao je u sekundi kada me je privukao sebi i poljubio na strunjači, okružen ogledalima u kojima sam videla svaki naš pokret. Ono što se dogodilo u toj praznoj, polumračnoj sali nakon što je zaključao ulazna vrata bilo je intenzivnije od bilo čega što sam doživela u poslednjih deset godina. Sada i dalje idem na treninge tri puta nedeljno, muž me pohvaljuje kako nikada nisam izgledala bolje i zategnutije, a niko u gradu ne sluti šta se zapravo dešava u sali kada se ugase glavna reflektorska svetla.
