Kolegino mocno oruzije te noci….

Kolegino mocno oruzije te noci….Kolega i ja smo ostali sami u hotelskom lobiju kasno uveče, pričajući o svemu osim o poslu. U jednom trenutku naše šale su utihnule i primetila sam da me posmatra drugačije nego inače. Prišao mi je korak bliže i tiho rekao: „Mislim da

se već neko vreme pravimo da između nas nema ničega.“ Nisam odgovorila, samo sam se nasmejala. Nekoliko sekundi smo ćutali, a onda sam mu rekla: „A šta ako prestanemo da se pravimo?“ Njegov osmeh mi je bio dovoljan odgovor. Te noći se ništa nije moralo objašnjavati — oboje smo znali da je granica između nas upravo postala mnogo tanja.