Nasadjena na komsiju…
Moj muž je otišao na trodnevni turnir u malom fudbalu, a ja sam ostala sama u našoj kući sa velikim dvorištem. Iskoristila sam priliku da pozovem komšiju sa kraja ulice, zgodnog momka koji se bavi hortikulturom, da mi pomogne oko orezivanja visoke žive ograde i uređenja bazena.
Letnje sunce je pržilo, pa sam mu ponudila hladno piće u dnevnoj sobi da odmorimo od vrućine. Na sebi sam imala samo kratki šorts i gornji deo kupaćeg. Razgovor o biljkama brzo je skrenuo u potpuno drugom pravcu, a pledi od pogleda pretvorili su se u akciju. Prepustili smo se strasti na kožnoj garnituri usred bela dana. U toj žurbi i zanosu, njegova teška narukvica zapetljala se za moju kosu, a jedan mali kožni detalj sa njegove zapestvice otkinuo se i ispao duboko između sedišta i naslona.
On se spakovao i otišao pre nego što su prve komšije počele da se vraćaju s posla.
U nedelju uveče, muž se vratio umoran sa turnira i bacio se na garnituru da odgleda utakmicu. Dok je tražio daljinski koji je upao u prorez, izukao je onaj kožni detalj na dlanu.
„Šta je ovo…?” — pitao je zbunjeno, razgledajući nepoznati predmet pod svetlom. „Odakle ovo u našoj garnituri?”
Sipala sam mu hladnu vodu, prišla mirno, pogledala ga sa blagim osmehom i rekla: „To je sigurno ispalo komšiji dok je unosio teške saksije kroz dnevnu sobu… Rekla sam ti da se čovek pošteno namučio oko našeg dvorišta dok si ti bio na putu.”
Muž je pogledao predmet, pa mene, progutao knedlu i samo nastavio da gleda utakmicu bez ijednog dodatnog pitanja.
