Još mi je u grlu muzev brat…
Još mi je u grlu muzev brat… Prošle nedelje, dok je moj muž bio na službenom putu u inostranstvu, pozvala sam njegovog najboljeg druga da mi pomogne oko popravke curjenja cevi u kupatilu. Već duže vreme između nas je postojala prikrivena hemija, ali smo je oboje ignorisali — sve do te večeri.
Nakon što je završio radove, ponudila sam ga pićem u dnevnoj sobi. Razgovor je ubrzo postao previše privatan, a napetost nepodnošljiva. Prepustili smo se trenutku na garnituri. U toj žurbi i strasti, njegova teška satna narukvica zakačila je i otkinula malu ukrasnu dugmad sa mog prsluka, koja je odletela duboko pod tepih ispod stočića.
Brzo se spakovao i otišao, pre nego što je iko iz komšiluka primetio njegov auto.
Dva dana kasnije, muž se vratio s puta i rešio da usisa kuću. Pomerio je tepih i na dlanu podigao to malo ukrasno dugme.
„Vidi šta sam našao pod tepihom…” — reče muž zagledajući deo pod svetlom. „Pa ovo je dugme sa tvoje omiljene majice… kako je dospelo duboko ispod stočića?”
Sipala sam kafu, pogledala ga potpuno mirno i odgovarala sa osmehom: „E pa, tvoj drug se baš dobro namučio dok je pomerao nameštaj da dohvati ventil pod cevima… dobro je da je bar kvari otklonjen dok te nije bilo.”
Muž je na trenutak zaćutao, pogledao dugme u svojoj ruci, pa u mene, i više nije izgovorio ni reč.
