Kad je muz bio na terenu danima sam bila sa njim kod mene u sobu….
Kad je muz bio na terenu danima sam bila sa njim kod mene u sobu…. Prošlog meseca pristala sam da pomognem mlađem bratu mog muža oko polaganja poslednjeg ispita na fakultetu. Kako je ispit bio obiman, danima smo sedeli u našoj radnoj sobi, okruženi knjigama i skriptama, dok je moj muž bio na terenu u drugom gradu.
Jezik struke i suve definicije ubrzo su zamenili dugi, prigušeni pogledi i opasna napetost koja se danima gomilala u kući. Jedne večeri, dok smo tražili zaturim beleške pod radnim stolom, više nismo mogli da se suzdržimo. Prepustili smo se trenutku na tepihu pored police sa knjigama. U toj žurbi i strasti, moj teški prsten sa tamnim kamenom iskliznuo mi je s prsta i odleteo duboko pod masivnu hrastovu komodu. Nismo ga mogli izvući u mraku, a on je morao brzo da ode pre nego što se muž vrati.
Sutradan, muž se vratio sa puta i rešio da detaljno očisti radnu sobu. Dok sam pravila kafu u kuhinji, pozvao me je iz sobe držeći moj prsten na dlanu.
„Vidi šta sam našao duboko pod komodom…” — rekao je sa čuđenjem. „Zar mi nisi rekla da si ovaj prsten izgubila prošle nedelje u gradu dok si bila u kupovini?”
Stavila sam šolje na sto, pogledala ga potpuno mirno i bez oklevanja rekla: „Tako sam i mislila, ali tvoj brat je juče zapeo da premetnemo celu sobu i pomerimo komodu kako bi našao beleške… Izgleda da se tvoj brat baš dobro namučio da pronađe sve što sam izgubila.”
Muž me je pogledao, kratko klimnuo glavom u znak odobravanja bratovog „truda”, pa stavio prsten na moj prst i otišao u garažu.
