Gazdarica me stalno zove da joj pomognem nešto oko kuće, a zanimljivo je da me skoro uvek zove kad gazda nije tu. U početku sam mislio da joj stvarno treba pomoć oko nekih sitnica, pa sam svaki put dolazio bez mnogo razmišljanja. Jednom me je pozvala da joj pomognem da pomerimo neki nameštaj, drugi put da popravim slavinu, a treći put da pogledam nešto u podrumu. Kad sam stigao, dočekala me je nasmejana, sređena i nekako drugačija nego inače. Dok sam radio, stalno je bila pored mene, započinjala razgovor i nudila mi kafu. U jednom trenutku me je
pogledala i kroz osmeh rekla: „Znaš, baš mi je drago što mogu uvek na tebe da računam, naročito kad sam sama kod kuće.“ Ta rečenica mi je ostala u glavi, jer sam počeo da se pitam da li me zove samo zbog pomoći ili iza svega postoji još neki razlog. Od tada svaki put kad mi zazvoni telefon i vidim njeno ime, zapitam se šta li joj je ovog puta potrebno i zašto baš mene zove kad gazda nije tu…