Dok smo spustali namestaj poceo da se dize… Komšinica iz zgrade me je pre nekoliko nedelja zamolila da joj pomognem oko nekih stvari koje nije mogla sama da završi. Prvo sam joj odneo nekoliko teških kesa do stana, a onda me je sledećeg dana pozvala da joj pomognem da sastavi novi sto. Od tada mi se javlja skoro svakog drugog dana, čas joj treba pomoć oko računara, čas da pomerimo neki ormar, a ponekad me pozove samo da popijemo kafu. Pre neki dan sam došao da joj popravim kvaku na vratima, a ona mi je već pripremila kafu i kolače. Dok smo sedeli i
razgovarali, priznala mi je da joj je često dosadno kada je sama i da joj mnogo prija moje društvo. Iznenadilo me je kada me je na odlasku pitala da li sam slobodan za vikend i predložila da zajedno odemo na ručak. Nisam očekivao da će se naše poznanstvo tako razviti, pa sada ne znam da li me gleda samo kao dobrog komšiju ili između nas polako počinje nešto više. Najzanimljivije je što mi je jutros ponovo poslala poruku, ali ovog puta nije imala nikakav problem da rešimo, već me je samo pitala kada ćemo se ponovo videti.