Prvo sam ga izvadila i stavila na sto da muz gleda… U braku smo skoro deset godina i nikada nisam bila žena koja mužu proverava telefon. Međutim, pre nekoliko dana sam sređivala fioku u garaži i pronašla neki stari telefon za koji nisam ni znala da postoji. Bio je ugašen, pa sam ga stavila na punjač iz čiste radoznalosti. Kada se uključio, stigla je poruka od kontakta sačuvanog samo pod jednim slovom. Pisalo je: „Je l’ možemo sutra ponovo, kao prošli put?“ Prvo sam pomislila da je neka greška, ali sam nastavila da čitam. Poruke su se nizale mesecima, a ono što me je najviše
zabolelo nije bilo samo to što je nešto skrivao, nego što je u tim porukama pisao stvari koje meni godinama nije rekao. Te večeri sam ga dočekala kao da se ništa nije dogodilo. Pitala sam ga da li ima nešto da mi prizna, a on me je pogledao pravo u oči i rekao da nema. Samo sam izvadila telefon i stavila ga na sto. Nikada neću zaboraviti izraz njegovog lica. Seo je i ćutao skoro deset minuta, a onda izgovorio: „Mogu sve da ti objasnim, ali moraš da mi obećaš da nećeš odmah otići.“ I sad ne znam šta da radim. Jedan deo mene želi da čuje objašnjenje, a drugi se pita koliko još stvari ne znam o čoveku sa kojim delim život.