Ispovest: Tajne, zavese i paralelne veze u zgradi
Komšinica mi juče poverila „strogo čuvanu“ tajnu i zaklela me životom da nikome ne zucnem ni reč. Naravno, ja kao grob – ćutim, klimam glavom i ponosim se svojim poštenjem.
Sutradan me sretne druga komšinica u hodniku, namigne mi i pita znam li šta se valja iza brda. Ja se pravim luda, kažem pojma nemam. Ona se nasmeje onako od uva do uva i kaže: „Ma nemoj da se foliraš, već mi je ona sve ispričala… da ima novog dečka, a onog jadnog muža kući drži samo za ukras!“
Ispostavilo se da tajnu više ne zna samo pola zgrade, nego verovatno i poštar i prodavačica u lokalnoj prodavnici. Jedino sam ja ispala budala što čuvam obećanje.
A mužu te iste komšinice je lani onomad moj muž išao da „namešta zavese“ dok je ona bila na merdevinama… Sad mi je tek sve jasno. Od danas u našoj kući ja menjam zavese na dnevnoj bazi, a komšinici i njenom „dečku“ želim srećan put, dok ja lepo zadržavam svoje mišljenje za sebe!