Otudzila sam prijateljicu sa laznim profilom onda sam se veslačila sa njenim muzem… Nikad nisam mislila da ću ovo ikome priznati, ali nosim to u sebi predugo. Radile smo zajedno. Ona je bila ta kojoj je sve polazilo za rukom: lepa, omiljena u kolektivu, sa mužem koji ju je gledao onako kako sam ja želela da neko gleda mene. Meni je on bio sve što sam htela, a nisam imala nijedno pravo na to. Tada sam napravila lažni profil. Izmislila sam momka kakvog nema: pažljivog, duhovitog, uvek tu sa pravom rečenicom u pravo vreme. Pisala sam joj iz noći u noć, polako, strpljivo, dok nije počela da veruje da je upoznala nekoga ko je razume kao niko pre. Znala sam šta da kažem jer sam je poznavala. Slušala sam je na pauzama, u kuhinjici, na kafi.
Cilj mi je bio jednostavan: da ona ode, a da ja ostanem tu kad on ostane sam. I desilo se tačno ono što sam planirala. Ona je otišla za nekim ko nikad nije postojao, a ja sam bila pored njega da ga “utešim”. Dugo sam sebi govorila da nisam ništa zapravo uradila, da je ona sama odlučila. Ali istina je da sam joj ja napisala svaku poruku koja ju je odvela. Nije otišla zbog ljubavi, nego zbog laži koju sam ja sastavila. Ne tražim oproštaj, ne zaslužujem ga. Samo više ne mogu da nosim ovo sama.