Bio je to moj rođeni brat…
Bio je to moj rođeni brat…Prošlog meseca na rođendanu kod zajedničkog prijatelja upoznao sam devojku koja me je od prvog trenutka fascinirala. Bila je izuzetno pametna, duhovita i nosila je sa sobom neku neverovatnu, zaraznu energiju. Celokupno društvo je provelo noć u smehu, a kako se veče privodilo kraju, shvatili smo da stanujemo u istom delu grada, pa sam ponudio da podelimo taksi. Ispred njene zgrade razmenili smo brojeve i dogovorili se da se ubrzo vidimo na kafi. Tokom narednih desetak dana dopisivali smo se non-stop — od jutarnjih poruka uz kafu do dugih noćnih razgovora o muzici, knjigama i planovima za budućnost. Osećaj je bio neopisiv, kao da se znamo čitav život, a hemija između nas bila je očigledna. Konačno je došao dan za naš prvi zvanični izlazak. Otišli smo u mali, ušuškani restoran na obali reke. Priča je tekla savršeno, bez ijednog trenutka neprijatne tišine. Bio sam ubeđen da je ovo početak nečeg zaista posebnog. Pri samom kraju večeri, dok je konobar donosio račun, stigla joj je poruka na telefon. Pogledala je ekran, znatno promenila izraz lica i rekla da
mora na trenutak do toaleta. Nije je bilo skoro deset minuta. Taman kad sam počeo da se brinem, njen telefon koji je ostao na stolu ponovo je zasvetleo od nove poruke. Slučajno sam bacio pogled na ekran i ugledao profilnu sliku i ime — bio je to moj rođeni brat. Poruka je glasila: „Jel ti rekla konačno? Kad dolaziš kući, čekam te.“ Sedeo sam potpuno sleđen. U tom trenutku sve kockice su se složile brzinom svetlosti. Kroz priču sa bratom proteklih nedelja znao sam da se viđa sa nekom novom devojkom i da je oduševljen njom, ali nikada nije pokazao njenu sliku niti sam ja spominjao ime devojke s kojom se dopisujem. Oboje smo tajili detalje dok stvari ne postanu ozbiljne. Ispostavilo se da smo se sve vreme dopisivali i izlazili sa istom devojkom, a da ona pojma nije imala da smo nas dvojica rođena braća jer imamo različita prezimena. Kada se vratila za sto i videla moj izraz lica i telefon koji svetli, sve joj je bilo jasno. Ustala je, tiho se izvinila i pobegla iz restorana. Ispijao sam ostatak pića u potpunoj neverici, razmišljajući kako da sad odem kući i sednem preko puta brata.
