Greskom uleteo u sobu pa me odradio…
Greskom uleteo u sobu pa me odradio… Prošlog vikenda suprug i ja smo otišli na proslavu rođendana kod mog brata. Kako je slavlje potrajalo do kasno u noć, odlučili smo da prespavamo u njihovoj gostinskoj sobi na spratu. Dok je moj muž ostao u dvorištu sa društvom da dovrši pivo i priču. Negde pred zoru, osetila sam kako se vrata sobe tiho otvaraju, a zatim se dušek sa moje strane naglo ugibao. Pomislila sam da je muž konačno došao da legne, pa sam se automatski okrenula u mraku i zagrlila ga preko struka.
Međutim, umesto muža, osetila sam jak miris jeftinog dezodoransa i domaće loze. Kada sam upalila ekran telefona da proverim koliko je sati, svetlost je obasjala lice bratovljevog najboljeg druga, koji je takođe ostao da prespava posle žurke.
Lik se u potpunom alkoholisanom stanju teturao po spratu i „greškom“ uleteo u pogrešnu sobu, ali je vrlo dobro znao gde se uukopava pod čaršav.
Čim je video svetlo i moje oči, u sekundi se otreznio i pobledeo kao krpa. Počeo je u panici da se pomera ka ivici kreveta i zamuckuje kako je „promašio vrata u mraku i mislio da je to njegova soba“.
Ustala sam sa kreveta, popravila spavaćicu, prišla vratima i rekla mu sasvim smireno, prigušenim glasom:
„Vidim da ti navigacija noćas ozbiljno otkazuje… Imate tačno pet sekundi da te tvoje ‘izgubljene’ noge odnesu dole na kauč u dnevnoj sobi, pre nego što probudim mog muža i brata da ti oni pokažu pravi put.”
Lik je izleteo iz sobe spotičući se o sopstvene patike u hodniku, a sutradan ujutru je zbrisao iz kuće pre nego što se bilo ko probudio i od tada se ne pojavljuje ni na jednom porodičnom okupljanju ako sam ja u blizini.
