Ispovest: Verna gospođa uletela u komšinski ringišpil… Ceo život važim za ženu od meru, onu za koju svi u komšiluku kažu: „Eto, to je prava domaćica i poštena gospođa.“ Brak mi traje već više od jedne decenije, muž mi je, jel te, posvećen poslu, a ja sam vodila miran, ušuškan život i smatrala da su prevare i tajne nešto što se dešava tamo nekim tuđim, neozbiljnim ženama. A onda se u našu zgradu doselila nova komšinica – slobodna, bučna, sa haljinama koje više otkrivaju nego što skrivaju i sa reputacijom opasne zavodnice. I tu kreće cirkus.
Susedi su počeli da šapuću po hodnicima, a onda mi je jedne večeri, u poverenju, druga komšinica ispričala šta se zapravo valja iza brda: ispostavilo se da nova stanarka drži pravi mali privatni ringišpil u zgradi i da joj pola komšiluka – uključujući i neke oženjene viđenije ljude – redovno kuca na vrata dok su im žene na poslu ili misle da im mužu „nameštaju zavese“.
Slušam ja sve to, prevrćem očima i mislim se u sebi: „Gle ove besramnice, dokle je ovaj svet došao.“
Međutim, đavo mi nije dao mira. Nekoliko dana kasnije, dok sam prolazila pored njenog stana, vrata su bila odškrinuta, a iz unutrašnjosti su dopirali čudni uzdasi i smeh mog sopstvenog muža!
U tom trenutku mi je pao mrak na oči. Sva moja uzvišenost, moral i „poštena gospođa“ fasada pali su u vodu za jednu sekundu. Nisam se razvela, nisam vikala, niti pravila skandal u hodniku. Samo sam ušla unutra, pogledala ih razrogačenim očima, nasmejala se i rekla: „Izvinjavam se što prekidam kruženje, ali vidim da je ovde gužva, pa rekoh da se i ja priključim ringišpilu kad je već besplatno za stanare!“
Mužu je u sekundi pozlilo, boja lica mu se promenila u kreč, a komšinica se ukočila sa sve lažnim trepavicama. Okrenula se i izašla sa stilom, a kući me je posle čekalo natezanje, pravdanje i pakovanje njegovih kofera u podrum – tamo gde lepo može da pridržava merdevine do mile volje! 😂 Eto, nikad ne reci nikad, život te preko noći iz mirne luke prebaci direktno u luna-park.