Otišli smo u brvnaru na planini da spasimo brak, a onda je na vrata zakucao lokalni momak

Povukao me ka kožnoj garnituri pored zapaljene vatre…. Nakon pet godina braka, monotonija nas je potpuno preuzela, pa je moj muž predložio da otputujemo na produženi vikend u jednu brvnaru na planini. Sve je delovalo kao savršena prilika da osvežimo odnos, ali je već drugog dana otišao u obližnje mesto da dokupi drva i namirnice.

Ubrzo nakon njegovog odlaska, na vrata je zakucao lokalni momak koji održava imanje — mlađi, građen, u radnim pantalonama i sa sekirom u ruci. Došao je da proveri da li nam treba još ogreva za noć. Pokazala sam mu gde da složi drva pored kamina u dnevnoj sobi, ali dok se saginjao, slučajno je zakačio i srušio ukrasnu vazu sa stola.

Oboje smo skočili da pokupimo komade i u tom trenutku šake su nam se spojile. Pogledao me je direktno u oči, bez reči ostavio ostatke stakla i povukao me ka kožnoj garnituri pored zapaljene vatre. Sve se odigralo iznenada i u potpunoj tišini, dok je napolju vejao gust sneg. U toj žurbi, njegov grub radnički prsluk zakačio je i pokidao finu čipku na mojoj majici.

Kad je otišao, jedva sam stigla da rasčistim nered i presvučem se pre nego što se muž vratio.

Ušao je unutra otresajući sneg sa cipela, doneo kese i odmah prišao kaminu da se ugreje. Pogledao je u vatru, pa u novu gomilu drva i sa smeškom mi rekao:

„Vidiš kako je ovaj lokalac vredan, složio je sve pod konac dok me nije bilo. Mogla bi sledeći put da mu ostaviš neku bakšiš-napojnicu kad dođe.”

Gledala sam u pepeo koji je ispadao iz kamina, klimnula glavom i tiho odgovorila: „Sredila sam to već… bio je veoma brz i efikasan.”