Pa mora to da boli… Bilo je jedno od onih vrelih letnjih večeri kada ni otvoreni prozori ni ventilator ne pomažu. Klima još nije postojala u kući, a stari ventilator je više pravio buku nego što je rashlađivao. Nisam mogao da zaspim, pa sam oko jedan posle ponoći izašao na terasu da zapalim cigaretu i udahnem malo svežeg vazduha. U jednom trenutku začuo sam poznat glas. Bio je to Aca, moj nekadašnji komšija, koga dugo nisam video. Stajao je ispod terase i kroz osmeh me pitao šta radim budan u to doba. Njegova pojava me je potpuno zatekla, ali i probudila uspomene koje sam pokušavao da potisnem. Razmenili smo nekoliko rečenica, a onda mi je rekao da ima problema sa Ivanom. Pozvao sam ga da se popne kako bismo popričali. Dok sam ga čekao, shvatio sam koliko sam zapravo želeo da ponovo budemo bliski, iako sam mislio da je među nama odavno sve završeno. Kada se popeo na terasu, prvo što je tražio bilo je hladno pivo. Doneo sam mu flašu Zaječarskog, a zatim smo neko vreme ćutali i razgovarali o tome kako smo provodili prethodne dane. Iznenadio me je kada mi je priznao da me je prethodne noći posmatrao iz svog dvorišta dok sam bio u sobi. Čak je i njegov drug Toma primetio koliko mu se dopada moj izgled.
Razgovor je postajao sve ličniji. Aca je počeo da se priseća naše prošlosti i starih trenutaka koje očigledno nijedan od nas nije zaboravio. U jednom trenutku postalo mi je jasno da možda ni njemu nije svejedno. Te noći ponovo smo prešli granicu za koju sam mislio da je zauvek ostala iza nas. Ono što se dogodilo bilo je intenzivnije nego bilo koji naš raniji susret. Aca je ponovo pokazao onu svoju dominantnu stranu, dok sam ja shvatio koliko su mi nedostajali njegova blizina i osećaj koji sam imao samo pored njega. Posle svega, pre nego što je otišao, dobacio mi je da mu sledećeg dana dugujem još jedan susret. Obukao se, izašao kroz balkonska vrata i nestao u noći. Ostao sam sam u sobi, prepun utisaka i sa hiljadu pitanja u glavi. Nisam mogao da verujem da se posle skoro godinu dana ponovo dogodilo nešto za šta sam bio siguran da se nikada neće ponoviti. A najviše me je kopkalo jedno pitanje: da li je i Aca te noći shvatio da između nas ipak nije sve završeno?