Svaki put kada njeno auto stane ispred naše kuće, u meni se pomešaju uzbuđenje

Svaki put kada njeno auto stane ispred naše kuće, u meni se pomešaju uzbuđenje i trema jer znam šta sledi čim moja majka ode do kuhinje da skuva kafu. Ta njena drugarica nikada ne propušta priliku da iskoristi sekundu nepažnje — spusti mi ruku na rame, priđe bliže nego što bi trebalo i tihim glasom mi udeli neki suptilan, ali prilično direktan kompliment od kog mi se složi pritisak. Nekad je to komentar na račun moje majice, nekad poglede prelomi tako da mi jasno stavi do znanja da me

posmatra kao muškarca, a ne kao sina svoje prijateljice, ostavljajući iza sebe miris jakog parfema i flert koji visi u vazduhu. Majka ništa od toga ne primećuje i nastavlja da priča o svakodnevnim stvarima, dok ja sedim preko puta njih sa kiselim osmehom, pokušavajući da ostanem pribran i sakrijem koliko me ta igra izbacuje iz koloseka. Iako mi u dubini duše godi što privlačim pažnju zrele i negovane žene, u isto vreme me razdire osećaj riskantnosti i strah od toga šta bi se dogodilo ako bi sledeći put napravila korak više i prešla granicu sa koje nema povratka.