Sve se odigralo prošlog vikenda, a ja i dalje ne znam kako da pogledam sestrinu drugaricu u oči

Na venčanju najboljeg druga mog brata sve je delovalo savršeno. Muzika, gosti, osmesi… sve dok nisam slučajno čula razgovor iza zatvorenih vrata.

Stajala sam u hodniku kada sam čula mladu kako kroz suze govori: „Ne mogu više da krijem istinu.“

Zastala sam. Nisam želela da prisluškujem, ali onda sam čula ime svog brata.

„On mora da sazna pre nego što bude kasno.“

Srce mi je zalupalo. Pomislila sam da se nešto strašno dogodilo. Sačekala sam nekoliko minuta, a onda se vrata otvorila. Mlada me je ugledala i potpuno pobledela.

„Koliko si čula?“, upitala je.

Rekla sam joj istinu.

Ona je samo spustila pogled i izgovorila rečenicu koju nikada neću zaboraviti:

„Onda više nema razloga da ti krijem… ovo venčanje uopšte nije trebalo da se dogodi.“