Tasta preko kreveta…

Tasta preko kreveta… Prošle nedelje otišao sam sa suprugom kod njenih roditelja na vikend, jer je tastu trebala pomoć oko montiranja novog velikog ormara u spavaćoj sobi na spratu. Posao je bio naporan, pa je supruga popodne otišla do grada da završi neke obaveze, a tašta je ostala u kuhinji da sprema večeru. Nakon dva sata mučenja sa šrafovima i daskama, tast i ja smo konačno završili posao. Bio sam potpuno prašnjav i znojav, pa sam otišao u kupatilo na spratu da se umijem i rashladim. Mešalica za vodu na lavabou je bila stara i povukao sam je malo jače, nakon čega je cev ispod lavaboa pukla i voda je počela da šprica na sve strane po meni i kupatilu.

U panici sam počeo da vičem i pokušavam rukama da zaustavim mlaz. Tašta je čula povike, dotrčala uz stepenice i uletela u kupatilo bez kucanja da vidi šta se dešava.

U tom trenutku, ja sam stajao mokar do kože, držeći peškir pritisnut na cev ispod lavaboa, dok je voda prskala direktno u vrata. Tašta se od iznenađenja i jakog mlaza vode okliznula na mokre pločice i zamalo pala preko mene na pod, ubeđena da je izbila poplava veka.

U kupatilu je zavladala potpuna panika i vriska, sve dok tast nije dotrčao i konačno zavrnuo glavni ventil u hodniku.

Kada je voda prestala da curi, sedeli smo oboje mokri na podu kupatila. Pogledao sam taštu, iscedio natopljenu majicu i rekao sa najozbiljnijim licem:

„Pa… barem smo proverili da li pločice dobro dihtuju. Sledeći put kad budem dolazio, poneću opremu za ronjenje.”

Tašta se prva prasnula u smeh, otresla vodu sa sebe i rekla: „Dobro je dok ne moramo da zovemo gorsku službu spasavanja iz kupatila!”