Uhvatio me je čvrsto oko struka, podigao bez reči i prislonio uz hladnu haubu automobila
Uhvatio me je čvrsto oko struka, podigao bez reči i prislonio uz hladnu haubu automobila… Sve se odigralo iznenada, jedne subote kada je moj suprug otišao na celodnevni izlet sa društvom iz ribolovačkog kluba. Iskoristila sam priliku da pozovem lokalnog električara da konačno popravi staru instalaciju u garaži, pošto su osigurači stalno ispadali. Došao je lik iz susednog ulaza, koga sam do tada znala samo iz viđenja. Delovao je povučeno i ozbiljno. Odmah je prešao na posao, skinuo gornji deo radnog odela i počeo da čeprka po razvodnoj kutiji na zidu. Kako je u garaži bilo zagušljivo i vruće, otišla sam do kuće i donela mu hladan sok. Stala sam pored njega dok je spajao žice pod svetlom jedne prenosive lampe. Pružila sam mu čašu,
a on je u tom trenutku isključio glavni osigurač — garaža je odjednom potonula u potpuni mrak. Pre nego što sam stigla da ga pitam šta se desilo, ispustio je alat iz ruku. Uhvatio me je čvrsto oko struka, podigao bez reči i prislonio uz hladnu haubu automobila. Neočekivani spoj hladnog metala pod leđima i njegove usijane energije potpuno me je izbacio iz koloseka. Strast je buknula u sekundi, bez ikakvog upozorenja ili oklevanja. Kada je ponovo podigao osigurač i svetlo se upalilo, on je najnormalnije pokupio klešta, spakovao torbu sa alatom, nasmejao mi se na kapiji i rekao: “Sve je sredio, neće više biti kratkih spojeva.” Svaki put kada sada uđem u garažu i upalim svetlo, osmehne mi se ista misao.
