Imala je savrsen ugao i pozadinu koja se ne odbija… Mislio sam da me u našoj zgradi više ništa ne može iznenaditi. Viđao sam svašta – od onih što navodno idu da „nameštaju zavese“, preko tajnih preljuba i kućnih skandala, do svakodnevnih komšijskih tračeva. Smatrao sam sebe smirenim čovekom koji drži do reda i mira. A onda se desilo to jutro. Nova komšinica, ona što je unela totalni haos u naš ulaz i oko koje se vrte sve moguće priče, rešila je da mi zada konačni udarac. Bilo je prepodne, taman sam namestio kafu i seo na terasu da udahnem malo vazduha, dok je moja gospođa bila zauzeta obavezama po kući. Preko puta, na terasi, komšinica je sređivala cveće. Bila je u nekoj uskoj, letnjoj trenerci koja joj stoji kao salivena. U jednom trenutku, nešto joj je palo dole na pod terase. Umesto da se sagne normalno ili pomeri stolicu, ona se okrenula leđima, oslonila obema rukama na ogradu i… pa, reći ću samo da je izvela takvu akciju da su mi oči same skliznule direktno na metu,
a kafa mi je ostala u grlu. Nije žurila uopšte – štaviše, imala je savršen ugao i tačno izračunato vreme zadržavanja u toj pozpoziciji, kao da pozira za naslovnu stranu. Gledao sam u čudu, zatečen i potpuno zablokiran, svestan da ukoliko me bilo ko u tom trenutku vidi sa terase, najuređeniji brak ide u istoriju, a koferi lete u podrum zajedno sa merdevinama. Srećom, u tom trenutku je zatvorila balkonska vrata i namignula kroz staklo sa onim svojim prepoznatljivim osmehom. Ja sam ostao sam na terasi, crven u licu, sa hladnom kafom u ruci i mozgom koji i dalje pokušava da obradi šta se upravo desilo. Eto, pazite gde pijete kafu i šta vam se dešava preko puta terase – život na našem spratu definitivno nije za one sa slabim srcem! 😂