Imam 36 godina, u braku sam skoro 12 godina i majka sam dvoje dece. Kada bi neko pogledao moj život sa strane, verovatno bi rekao da imam sve što jedna žena može da poželi. Muž ima stalan posao, imamo svoj stan, deca su zdrava, nikada nismo oskudevali ni u čemu. Moj muž je zaista dobar čovek. Nije nasilan, ne pije, ne kocka se i nikada mi nije branio da izlazim ili da se družim. Čak mi svake nedelje daje novac da odem kod frizera, sredim nokte ili kupim sebi nešto. Problem je u tome što sam se ja, uprkos svemu tome, zaljubila u drugog muškarca. Upoznala sam ga sasvim slučajno preko prijateljice. Ima 39 godina, razveden je i nema dece. Od prvog razgovora sam osetila nešto što nisam godinama osetila pored svog muža. Počeli smo da se dopisujemo, a zatim su usledili susreti koje sam pažljivo skrivala od porodice. U početku sam sebi govorila da je to samo prolazna avantura i da nikada ne bih napustila decu i brak zbog nekoga koga tek poznajem. Međutim, vremenom sam počela da razmišljam samo o njemu. Najveći problem je što nemam svoj novac. Ne radim, a muž mi svakog ponedeljka ostavi novac za moje potrebe. Kaže mi da odem kod frizera, kupim šta mi treba i da ne moram da ga pitam za svaki dinar. Ali ja već mesecima taj novac ne trošim na sebe. Deo dajem ljubavniku, plaćam mu gorivo, kupujem mu garderobu i ponekad mu platim večeru. Jednom sam čak slagala muža da sam bila kod frizera, a zapravo sam provela tri sata sa drugim muškarcem u jednom apartmanu. Najčudnije je što me muž nikada nije posumnjičio. Kada se vratim kući, pita me kako sam se provela i da li sam zadovoljna frizurom,
a ja ga gledam pravo u oči i lažem. Pre nekoliko dana dogodilo se nešto zbog čega sam počela ozbiljno da razmišljam o razvodu. Ljubavnik mi je rekao da više ne želi da bude čovek kojeg viđam krišom i da želi da živimo zajedno. Rekao mi je da mu je dosta čekanja i da moram da odlučim da li želim njega ili sigurnost koju imam u braku. Nisam mu odgovorila, ali sam celu noć plakala. Sledećeg jutra muž mi je ostavio novac na komodi i rekao: „Uzmi, ljubavi, idi malo sredi kosu, zaslužila si.“ Nisam mogla ni da ga pogledam. Poljubio me je u čelo i otišao na posao, potpuno nesvestan da novac koji mi daje završava u džepu drugog muškarca. Sada sam između dva života. Sa mužem imam sigurnost, decu i dom, ali nemam osećaj koji imam kada sam sa ljubavnikom. Sa druge strane, ljubavnik mi obećava zajednički život, ali nikada nisam sigurna da li me voli ili mu odgovara to što mu finansiram stvari. Juče sam mu rekla da više ne mogu da mu dajem novac, a on mi je odgovorio da onda ne zna zašto bismo nastavljali ovu vezu. Ta rečenica me je potpuno slomila. Prvi put sam se zapitala da li sam zbog njega spremna da uništim porodicu, dok on možda nikada nije ni planirao ozbiljnu budućnost sa mnom. Večeras sam ponovo dobila novac od muža za frizera. Ovog puta ga nisam potrošila. Sakrila sam ga u fioku i satima gledala u njega. Ne znam da li da priznam mužu sve ili da pokušam da spasem brak. Najgore mi je što znam da me muž voli i da ništa od ovoga nije zaslužio. Ali isto tako znam da sam se toliko vezala za drugog muškarca da više ne znam kako da se vratim starom životu. Da li sam sebična što razmišljam da ostavim čoveka koji mi je pružio sve, zbog nekoga ko mi možda nikada neće pružiti ništa?
