Supruga i ja smo skoro 15 godina u braku. Imamo dvoje dece, kuću i pristojan život. Godinama smo štedeli novac kako bismo jednog dana kupili plac i napravili vikendicu. Svaki dinar smo odvajali, često se odricali putovanja i nepotrebnih kupovina. Međutim, moja žena je poslednjih godinu dana postala opsednuta izgledom. Stalno je gledala fotografije poznatih žena, pratila estetske hirurge i govorila kako želi da poveća grudi i uradi još neke korekcije. Govorio sam joj da je lepa i da joj ništa ne nedostaje, ali ona nije odustajala. Pre dve nedelje primetio sam da je nestala koverta u kojoj smo čuvali ušteđevinu. Bilo je oko 8.000 evra. Kada sam je pitao gde je novac, prvo je pokušala da izbegne odgovor, a onda mi priznala da ga je potrošila
na plastičnu operaciju. Bila je toliko hladna da mi je rekla kako je to njen novac jer je i ona učestvovala u štednji. Nisam mogao da verujem šta čujem. Nije mi toliko smetalo što je želela operaciju, koliko činjenica da je uzela sve bez dogovora i uništila naš zajednički plan. Nisam pravio scenu. Samo sam joj rekao da se nadam da je zadovoljna svojim izborom. Međutim, ona nije znala da sam nekoliko meseci ranije dobio ponudu za posao u Nemačkoj i da sam već razgovarao sa poslodavcem. Planirao sam da odemo svi zajedno i započnemo bolji život, a ušteđevina je trebalo da nam posluži za početak. Sada sam odlučio da prihvatim posao i odem sam dok ne sredim smeštaj. Kada sam joj to saopštio, počela je da plače i govori da ne mogu da je
ostavim zbog jedne operacije. Rekao sam joj da nije problem operacija, već to što je pokazala da joj je sopstvena želja važnija od svega što smo zajedno gradili. Sada me zove i moli da promenim odluku, a ja prvi put ozbiljno razmišljam da li uopšte želim da nastavim ovaj brak. Da li sam preterao što sam odlučio da odem nakon što je bez mog znanja potrošila celu našu ušteđevinu?
