Otišla sam kod frizerke samo da skratim krajeve, a izašla sa potpuno drugačijim pogledom na svoj brak. Dok mi je prala kosu, pitala me je zašto uvek delujem tužno kada pričam o mužu. Nasmejala sam se i rekla da je to normalno posle deset godina zajedničkog života. Ona mi je odgovorila:
„Nije normalno da se žena navikne da bude nesrećna.“ Te reči su mi se vrtele po glavi danima. Počela sam ponovo da izlazim sa drugaricama, da treniram i da radim stvari koje volim. Najčudnije je što je i muž primetio promenu. Sada se trudi oko mene više nego prethodnih nekoliko godina. A sve je počelo jednim običnim šišanjem.